Evroazijski put

Evroazijski put

недеља, 01. април 2018.

Трибина "Феминизација и елџибитизација"



Већ неколико деценија у „беломе свету“, земљама западне „златне милијарде“, имамо раширену пропаганду феминизма и хомосексуализма. Како наши „лумени“ воле да нас просвећују тим „вредностима“ са Запада, а знају бити и већи католици од папе, већ неколико година ове пошасти (ужаси постмодерне) рашириле су се и у Србији, кренувши од урбаних средина и преко интернета (портали, друштвене мреже). Доста тога постало је већ званична државна политика – геј параде, закони којима се породица изједначава са породичним насиљем, квоте за запошљавање жена, накарадни покушаји увођења „сексуалног васпитања“ у школе… Све је ту уосталом део владајуће глобалне људскоправашке идеологије – стално неке борбе за „права мањина“, које су, наравно, увек угрожене. Жене се тако рачунају у мањину иако су, статистички, већина. Међутим, биће да наше (и светске) феминисткиње и не рачунају на већину жена – мајке и оне које то желе да постану – биле оне незапослене, домаћице или радиле као шрафови капиталистичког механизма.


 Како је овако настао систем практично неодржив, јавили су се бројни гласови протеста, испрва тамо где је то и започело – у земљама англосаксонског говорног подручја. Оспоравања нису дошла у име традиције (религија, обичаји, навике…), као што се код нас многи већ годинама оправдано буне, него из угла онога што нам говоре здрав разум, наука (биологија, психологија, антропологија, статистика) и елементарна логика. Људи као што су Мајло Јанопулос и Лорин Саутерн изложили су тзв. Феминизам трећег таласа разорној критици. Џејмс Дејмур је добио отказ у Гуглу зато што је у интерном меморандуму написао да се жене и мушкарци разликују, имају у просеку различита интересовања, и то објашњава различити број запослених у ИТ сектору. Последњи који је дигао глас против идеолошког гушења слободе говора и проглашавања глупости за истине био је клинички психијатар професор Џордан Питерсон.  


 У последње време се у Србији све више чује оспоравање идеологије феминизма (и уопште неолиберализма) са поменутих позиција. Чули смо да постоје и права мушкараца, не само права жена. Са друге стране, радикалне феминисткиње су ушле у државне структуре, а неке парадржавне структуре су успеле да наметну – „Женска парламентарна мрежа“, „Повереница за заштиту равноправности“. Особа која се изјашњава као LGBT(Q) дошла је на чело владе, мада ту функцију практично не обавља. Није јасно да ли је реч о маски којом би се Месија представио Западу као човек модерних схватања, или још једном начину да се Срби пацификују. То и није толико битно, можда је реч о обе ствари... 


На трибини духовито названој „Феминизација и елџибитизација“ било је речи о поменутим пошастима. Одакле долазе, куда воде, и како се са њима изборити. Било је и речи о феминизацији културе и њеним узроцима, као и о учествовању бирократског апарата у том процесу. Размотрене су последице у сфери демографије, културе, политике и међуљудских односа. Говорило се и о злоупотребама мањинских права и промовисању конструкта LGBT(Q). Учесници: Михаило Алић, директор Центра за мушке студије; Драгана Миљанић, блогер; Божидар Маслаћ, писац књиге „Филозофија Конана Варварина“; Радмила Столић, уредница портала „Истина и Алтернатива“ и испред удружења грађана Евроазијски пут - Иван Вукадиновић. Трибина се одржала у петак 30. марта у 19 часова, у клубу "Ћирилица".


Нема коментара:

Постави коментар