Кад анализе оману...

Чини да су рускоцентрична тумачења актуелних догађаја у Турској парадигматичан показатељ епистемолошких ограничења теорије геополитике.

Не знам ко тачно стоји иза покушаја пуча, а не верујем да то зна ико од самозваних аналитичара, али уопште не бих искључио да је у питању сасвим интерна консталација снага, и да спољни фактори нису били примарни, или барем нису били одлучујући. Не могу се баш сви политички процеси објаснити геополитиком великих сила, и руска опсесија тим приступом ми све више делује као озбиљан когнитивни дефект, аналогну потпуној когнитивној миопичности коју гаје америчански аналитичари и дипломате млађе генерације, који за разлику од својих хладноратовских колега заиста верују у сопствену пропаганду. Можда је ЦИА, можда је Гулен, можда су поклоници Јог-Сотота, а можда је напросто група официра покушала да узме власт у борби за моћ, да би осветили престиж армије за Ергенекон и спечили даље чистке у војсци и правосуђу.

Државни удари су увек неизвесни подухати, у којима много тога може да пође наопако, а овај је деловао као посебно ризичан. Рекло би се да је у питању мања група-било због потребе конспирације, било због промене идеолошке климе у самим оружаним снагама услед којих кемализам више није тако јак као некад, која је покушала да се представи организованијом и бројнијом него што јесте, како због утицаја на јавност, тако и због утицаја на своје колеге које нису биле активни учесници, а који би се тиме могли придобити у ходу. Коцка није успела и то је то.

Сумњам да је у питању "фолс флаг", и да је Ердоган ово све сам изрежирао да би компромитовао нелојалне официре, ризик за губитак контроле је превелики и то се не ради тако. Навођење брзо излажење спискова за чистке у војсци и правосуђу и није неки аргумент, јер је извесно да су ти људи већ годинама познати као Ердоганови противници, не треба ту много времена да се искористи погодан тренутак за њихово уклањање. Мада није искључено да је имао неке информације у току, и свакако да је имао потпуно поверење у команду ваздухопловства чим је свој председнички авион целу ноћ користио као ваздушно командно место без бојазни.

У сваком случају, у питању је био обрачун унутар турске дубоке државе, где ни једна страна није посебно симпатична, и једина добра ствар која ће из овога произићи јесте додатна дестабилизација Турске, још већа Ердоганова параноја, и хронично смањење борбене моћи услед губитка великог броја официрског кадра, каријеризма виших и неповерења средњих чинова у своје вођство. Бар нешто корисно да произиђе из овог циркуса.

Андреј Ћирић