Evroazijski put

Evroazijski put

среда, 08. јул 2015.

ОДКБ




  ОДКБ (Организација за колективну безбедност и сарадњу) је војни савез са седиштем у Москви. Формиран је у више етапа: 15. маја 1992. донет је оснивачки акт Договора о колективној безбедности. 1. новембра 1995. Договор о колективној безбедности регистрован у Секретаријату ОУН, чиме је добио међународно-правну димензију. Своју завршну форму и садашњи назив Организација за колективну безбедност и сарадњу добила је 18. септембра 2003. Организација за колективну безбедност и сарадњу је добила и статус посматрача у Генералној скупштини ОУН 2. децембра 2004.
Чланице овог савеза су: Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Киргистан и Таџикистан. Поред чланица савеза ту су и земље посматрачи, Србија (од 2013) и Авганистан (такође, од 2013). Потенцијални кандидати за чланице савеза са којима се воде преговори су следеће земље: Египат, Индија и Иран. У плану је и сарадња са Шангајском организацојом сарадње (ШОС) а постоји могућност и да се ове две организације споје у једну.
Циљеви ОДКБ су: одржавања мира, међународне и регионалне безбедности и стабилности, ЗАШТИТА НА КОЛЕКТИВНОЈ ОСНОВИ НЕЗАВИСНОСТИ, ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ЦЕЛОВИТОСТИ И СУВЕРЕНИТЕТА ЗЕМАЉА-ЧЛАНИЦА. За разлику од НАТО-а овде ниједна земља, дакле, није подређена савезу нити служи остварењу његових циљева, већ сасвим супротно, савез служи војним и политичким интересима земаља-чланица.
 

Поред тога, озбиљно се ради на развијању вишестране политичке сарадње и сарадње у војној области, а земље-чланице зеједнички делују и против међинародног тероризма, екстремизма и трговине наркотицима. И у овом смислу ОДКБ се разликује од НАТО-а који војну сарадњу поставља као услов политичке сарадње (у нашем случају, Србија је уцењена да приступи НАТО-у уколико жели у ЕУ, што значи да треба да се понаша у складу са циљевима НАТО-а, одрекне се дела своје територије, шаље своје војнике у ратове за САД, нпр. на Балтик, у Украјину и сл.). НАТО савез такође толерише терористике организације (нпр. ОВК), не ради довољно на њиховом неутралисању (нпр. Боко Харам, ИСИЛ), подржава екстремиста (нпр. нацисте у Украјини) итд. О односу НАТО-а према тржишту наркотика не вреди ни рошити речи: након доласка НАТО трупа у Авганистан, производња наркотика порасла је за 40 пута!
Генерални секретар ОДКБ-а је руски генерал Николај Бордјужа, док друге важне функције и дужности имају министри груписани у Савете (Савети који чине министри иностраних дела чланица ОДКБ, Савети министра одбране) чланови секретаријата (Комитет секретаријата савета безбедности), војни експерти, стручњаци за унутрашњу и спољну политику, научни саветници (Стални савет при ОДКБ, који има свој Секретаријат који, опет,  има своје ниже структуре попут Обавештајне структуре, Научно-експертског савета и Међународног антитерористичког медиафорума). Најважнија тела ОДКБ-а су: Савет колективне безбедности, Асемблеја ОДКБ и Комисија по војно економској сарадњи МКВС.

 
Области сарадње земаља чланица ОДКБ-а су следеће: заједничке војне припреме и маневри, по потреби и стављање у виши ниво бојеве готовости; постизање кооперације и сарадње у изградњи војне инфраструктуре, ваздушног и воденог простора; сагласност у стратешким и оперативним подухватима, оперативним обухватањем одбране територија земаља-чланица ОДКБ; саглашавање састава оружане силе држава-чланица, престројавање војске у региону и целине заједничке одбране; саглашавање стварања обједињеног система заједничке одбране у региону; јачање оперативне и бојеве спремности оружане силе и других војних средстава земаља-чланица ОДКБ; израда заједничких норми држава и коришћења материјалних средстава у интересу ОДКБ;
Колективна безбедност Европе и Азије најважнији је циљ сарадње земаља које припадају Организацији договора за колективну безбедност. Ово је уједно и основна разлика између ОДКБ-а и НАТО-а чији је главни циљ да донесе рат а не мир, све у складу са својом идејом ширења на Исток.

Нема коментара:

Постави коментар