Некада давно постојао је Пут Свиле, који је повезивао Кину са Средоземљем. Када су Монголи извели своја велика освајања, завладао је "Монголски мир" током кога је сто година путник могао носити ћуп са златом на глави, и да тако неузнемираван прође степом. Марко Поло и многи други искористили су прилику и путовали преко Блиског истока или директно из степа јужне Русије све до кановог двора у Каракоруму или Пекингу.
Онда је анархија захватила улус Златне хорде, наследника Џингис Кана, док су Турци Османлије стекли монопол над путевима кроз Блиски исток. То је навело прво иберске земље, а онда и остатак Западне Европе да нађе нови, поморски, пут до далеке Азије. Био је то почетак савремене таласократије. Иако је Русија касније овладала простором Евроазије све до кинеске границе, копнени саобраћај просто није могао да конкурише поморском. Све до појаве железнице...
Тешко је довољно проценити геополитички значај железнице. Заправо тек појавом овог вида комуникације почиње "напрасно" интересовање Енглеза, и још неких, за геополитику, појмове као што су "хартлед" и "римленд". И ту се не мисли на сам изум који је већ добрано коришћен прво у Енглеској, него на праве трансконтиненталне пруге као она Трансибирска (1916) и Берлин-Багдад (није дошла сасвим до краја пре почетка Великог рата). Код атлантиста (тада пре свега Енглези) звонило је звоно на узбуну. Нажалост и континенталне силе (Русија и Немачка) биле су међусобно сумњичаве.
Историја би била другачија да је Транссибирска железница завршена пре руско-јапанског рата 1905. (питање да ли би га Јапанци добили), или да уопште није завршена питање је да ли би се Октобарска револуција завршила распадом Русије у њеним сибирским областима. Било како било, ратови, револуције и међусобни ривалитет (Русије и Кине у време комунизма и Хладног рата) спречили су предности железнице у обједињавању Евроазије. Све до сада, када су се стекли политички услови, а технолошки напредак води ка томе да железницу изједначи са авионским саобраћајем (али по много мањој цени, посебно за промет робе). У таквим условима НР Кина је почела пројекат новог Пута Свиле. Претходно су Кинези повезали брзим пругама своју земљу - укључуји Синкјанг и Тибет (највиши железнички превој на свету) и тако практично затрли сваку могућност сепаратизма тих области.
Јилин Провинција понудила је изградњу прве прекограничне брзе пруге до Владивостока (Приморски Крај). Разговори се воде са Владимиром Јакунином, извршинм директором Руских Железница. Стратешки циљ Русије је изградња коридора, транзитне логистичне зоне на Далеком истоку, што укљуује Приморје1 и Приморје2. Приморски Крај и Јилин провинција имају партнерске односе од деведесетих година прошлог века. Пекинг се већ сложио да инвестира 6 милијарди долата у брзе железнице Русије. Оне ће бити део пројекта новог Пута Свиле, који укључује Русију и Монголију.
Нема коментара:
Постави коментар