Evroazijski put

Evroazijski put

недеља, 31. мај 2015.

Интервју са Дарјом Дугиновом: "Живимо на крају једне ере"

  „Отворени револт“ са задовољством представља разговор између Дарје Дугине и Џејмса Порацоа. Дарја, кћерка Александра Дугина, поред својих активности у „Евроазијском савезу омладине“ такође је руководилац пројекта „Алтернативна Европа“ за „Алијансу глобалне револуције“.

ЏП: Дарја, ти припадаш другој генерацији евроазијаца и кћерка си нашег најпознатијег мислиоца и идејног вође, Александра Дугина. Како се осећаш као млада милитантна активисткиња у Мрачном добу у коме живимо?
ДД: Живимо у добу у коме се све приводи крају — то је крај културе, филозофије, политике, идеологије. То је време без правих друштвених покрета; Фукојамино мрачно пророчанство о „крају историје“ постало је нека врста реалности. То је суштина Модерног доба, Kali yuge. Живимо у времену краја света. Очекује се долазак Антихриста.
Ова дубока и исцрпљујућа ноћ представља владавину квантитета . Модеран субјект почео је да личи на председницу из филма Tokio gore Police. Индивидуа модерне парадигме распала се на делове и постала дивидуум. „Бог је мртав“ и његово место заузели су ти делови индивидуе. Али ако политички анализирамо ово ново стање света, схватићемо да је оно пројекат либерализма. Екстравагантне идеје Фукоа које делују револуционарно у свом патосу показују своју праву, либералну и конформистичку основу, која се сукобљава са традиционалним хијерархијским системом вредности, установљујући „изврнути“ поредак. Поредак у коме је заједница окупирана од стране атомистичке самообожавајуће индивидуе, која се распада док потпуно не иструли.
Тешко је борити се против модерног света и неподношљиво је у њему живети, слагати се са оваквим стањем ствари, где су сви системи променљиви, а традиционалне вредности постале пародија. Ипак, ми се боримо против тога ― за божански поредак, за идеалну хијерархију. Кастински систем је у модерном свету потпуно заборављен и претворен у пародију. Али он ипак има своју основу. Веома интересантна и важна мисао изражена је у Платоновој „Републици“: „ Касте и вертикалана хијерархија у политици нису ништа друго до одраз света идеја. Политички модел манифестује основне метафизичке принципе духовног света. Уништавајући примордијални кастински систем у друштву, ми негирамо достојанство свог бића и његов Поредак. Одустајући од кастинског система и традиционалог поретка блиставо описаног од стране Думезила, ми уништавамо хијерархију наше душе. Наша душа није ништа друго до кастински систем, систем који функционише у праведној хармонији, а ова хармонија обједињује три дела душе (филозофски тј. интелект, војнички тј. вољу и трговачки тј. жељу, потребу).
Борећи се за Традицију ми се боримо за нашу истинску природу. Човек није ништа дато или додељено, он је циљ. Бити човек значи тежити натчовеку. Ово се може назвати светим ратом.


Да ли сматраш да је у овом добу посебан изазов бити млада жена и активисткиња?
Духовни рат против пост-модерног света даје ми снагу да живим. Знам да се борим против владавина зла за истину вечне Традиције. За сада је све још увек неизвесно, и није све изгубљено. Без тог трачка светлости ништа не би могло да постоји.
Мислим да сваки пол и годиште имају своје начине приступа Традицији и своје начине да упуте изазов модерном свету.  Моја животна пракса је одрицање свих вредности глобалне омладине. Мислим да ми морамо да будемо другачији од тог ђубрета. Не верујем ни у шта модерно.  Модерно је увек погрешно.
Чије идеје млади милитантни активисти још треба да проучавају, поред идеја твог оца?
Препоручујем да се упазнају са књигама Генона, Еволе, Парвулескоа, Мутија, Платона, Шелинга, Ничеа, Хајдегера, Сиорана, Шмита, Сорала, Шеика Хусеина, Димезила итд. Са њиховим делима треба почети, да би се припремила наша интелектуална и политичка револуција.
http://openrevolt.info/

Интервју са Дарјом Дугиновом (други део)


„Истинска, тајна Европа, треба да се пробуди да би се се борила и уништила свог либералног двојника"

Живела си неко време у Западној Европи... Како би  упоредила стање на Западу са оним на Истоку, будући да имаш искуство из прве руке и са једним и са другим?
Заправо, пре него што сам отишла у Европу мислила сам да је та цивилизација апсолутно мртва и да никакаква побуна тамо није могућа. Веровала сам да Европа више нема могућности да протестује против владавине либерализма. Читала сам страну европску штампу у којој наслови чланака гласе, нпр: „Путин, руски Сатана“, „Луксузни живот сиромашног председника Путина“, „Pussy riot, мученице труле Русије“, и то је само показало да је моје виђење Европе било исправно. Међутим, после неког времена, пронашла сам неке анти-глобалистичке групе и покрете као што су „Egalite & Reconcilation“, „Engarda“, „Fils de France“ и све се променило...
Пронашла сам „Другу Европу“, скривену империју, тајни геополитички пол. Истинска, тајна Европа, треба да се пробуди да би се се борила и уништила свог либералног двојника. Сад сам сасвим сигурна, постоје две Европе, потпуно различите: либерална атлантистичка Европа и алтернативна другачија Европа (анти-глобалистичка, анти-либерална, евроазијски оријентисана).*
У „Кризи модерног света“ Генон је написао да морамо да разликујемо два анти-модерна тј. анти-западна погледа на свет. Ми треба да будемо против модерног света, али и да помогнемо Западу да се избори са тим светом кога је створио либерализам. Европа има своју основну културу, сопствену. Дакле, ја сам пронашла ову другачију, тајну, моћну, традиционалистичку Европу и своје наде полажем у њене тајне чуваре.

Са „Egalite & Reconcilation“ организовали смо конференцију у Бордоу на којој су, у огромној хали, говорили Александар Дугин и Кристијан Буше, и у којој није било места за све оне који су желели да присуствују овој конференцији. То показује да се нешто покренуло...
Узимајући у обзир моје схватање данашње Русије нагласила сам да већи део Европљана не верује медијима, и да се све више њих интересује за Русију,  учи руски, гледа совјетске филмове, и разуме да су европски медији под контролом Левијатана, либералне глобалистичке машине која производи лажи. Дакле, семе револуције посађено је у земљу, а временом ће израсти и уништити „друштво спектакла“.
Цела твоја порадица представља велику инспирацију за нас у „Отвореном револту“ и „Новом отпору“. Да ли имаш неку поруку за своје пријатеље и саборце у Северној Америци?
Не могу а да не ценим вашу интензивну револуционарну активност! Начин на који радите у медијима је убијање непријатеља „њиховим сопственим оружјем“, користећи стратегију мрежног рата. Евола говори о томе у одличној књизи „Јахати тигра". „Uomo differenzziato“ је онај ко стоји у средишту модерног света, али га не прихвата у унутрашњој империји своје херојске душе. Он је способан да користи средства модерног света, да би задао смртоносни ударац владавини квантитета и њеним „големима“.

Могу да разумем да колико је тешко носити се са ситуацијом у Америци. То је сам центар пакла, али Хелдерлин је написао да херој мора да се баци у амбис, у срце ноћи, и да тако покори таму.
Пар речи за крај?
Студирајући на Филозофском факултету и проучавајући Платона и неоплатонизам, могу да приметим да политика није ништа друго до остваривање главних метафизичких принципа који леже у основи егзистенције. Кроз борбу за Четврту политичку теорију и ми, такође, установљујемо тај метафизички поредак, манифестујући га у материјалном свету.
Зато наша борба није само борба за људске идеале, она је свети рат.

петак, 29. мај 2015.

Саопштење Евроазијског пута: Осуђујемо Вучићеву изјаву дату у Тирани и окретање леђа Русији и Евроазијској унији


Евроазијски пут најоштрије осуђује изјаву коју је премијер Србије и први човек атлантске окупације дао у Тирани. Да подсетимо, Вучић је истакао да ће Србија смањити коришћење гаса из руског извора, те најавио прикључење државе Транс-јадранском гасном пројекту, што наравно подразумева одустајање од евроазијског гасног пројекта ''Турски ток''.

Евроазијски пут је у више наврата упозоравао јавност на погубне последице прозападне политике коју води наша тзв. елита, те на могуће погоршање односа са Русијом. Међутим, нашим властодршцима изгледа да није било довољно потписивање срамног ИПАП споразума са НАТО пактом, већ су отишли и корак даље у испуњавању захтева својих вашингтонских и бриселских наредбодаваца. Посебно је забрињавајуће то што Вучићева изјава најављује заоштравање односа са Русијом у оном најважнијем сектору досадашње сарадње Москве и Београда - у сектору енергетике.

Руске реакције на овакво поступање већ су почеле. Угледни руски лист ''Експерт'' у тексту, написаном поводом Вучићеве изјаве, под насловом ''Братски издали'' наводи да Русија мора да постане свесна да више нема и не може бити братских односа са било којом земљом, већ да ти односи треба да се базирају на начелима прагматизма и заштите основних националних интереса.

Упозоравамо српску јавност да ће овакво поступање премијера Србије врло брзо довести до озбиљних последица и нарушавања пријатељских веза са Русијом, али и осталим чланицама Евроазијске уније, још више удаљити Србију од Русије и евроазијских интеграција, а приближити је уласку у НАТО пакт и стању потпуне окупације.


Београд, 29.05.2015. године
Сектор за односе са јавношћу "Евроазијског пута"


недеља, 24. мај 2015.

Железница и евроазијске интеграције

  Некада давно постојао је Пут Свиле, који је повезивао Кину са Средоземљем. Када су Монголи извели своја велика освајања, завладао је "Монголски мир" током кога је сто година путник могао носити ћуп са златом на глави, и да тако неузнемираван прође степом. Марко Поло и многи други искористили су прилику и путовали преко Блиског истока или директно из степа јужне Русије све до кановог двора у Каракоруму или Пекингу.
 
Онда је анархија захватила улус Златне хорде, наследника Џингис Кана, док су Турци Османлије стекли монопол над путевима кроз Блиски исток. То је навело прво иберске земље, а онда и остатак Западне Европе да нађе нови, поморски, пут до далеке Азије. Био је то почетак савремене таласократије. Иако је Русија касније овладала простором Евроазије све до кинеске границе, копнени саобраћај просто није могао да конкурише поморском. Све до појаве железнице...
 
Тешко је довољно проценити геополитички значај железнице. Заправо тек појавом овог вида комуникације почиње "напрасно" интересовање Енглеза, и још неких, за геополитику, појмове као што су "хартлед" и "римленд". И ту се не мисли на сам изум који је већ добрано коришћен прво у Енглеској, него на праве трансконтиненталне пруге као она Трансибирска (1916) и Берлин-Багдад (није дошла сасвим до краја пре почетка Великог рата). Код атлантиста (тада пре свега Енглези) звонило је звоно на узбуну. Нажалост и континенталне силе (Русија и Немачка) биле су међусобно сумњичаве. 
Историја би била другачија да је Транссибирска железница завршена пре руско-јапанског рата 1905. (питање да ли би га Јапанци добили), или да уопште није завршена питање је да ли би се Октобарска револуција завршила распадом Русије у њеним сибирским областима. Било како било, ратови, револуције и међусобни ривалитет (Русије и Кине у време комунизма и Хладног рата) спречили су предности железнице у обједињавању Евроазије. Све до сада, када су се стекли политички услови, а технолошки напредак води ка томе да железницу изједначи са авионским саобраћајем (али по много мањој цени, посебно за промет робе). У таквим условима НР Кина је почела пројекат новог Пута Свиле. Претходно су Кинези повезали брзим пругама своју земљу - укључуји Синкјанг и Тибет (највиши железнички превој на свету) и тако практично затрли сваку могућност сепаратизма тих области.
 

Јилин Провинција понудила је изградњу прве прекограничне брзе пруге до Владивостока (Приморски Крај). Разговори се воде са Владимиром Јакунином, извршинм директором Руских Железница. Стратешки циљ Русије је изградња коридора, транзитне логистичне зоне на Далеком истоку, што укљуује Приморје1 и Приморје2. Приморски Крај и Јилин провинција имају партнерске односе од деведесетих година прошлог века. Пекинг се већ сложио да инвестира 6 милијарди долата у брзе железнице Русије. Оне ће бити део пројекта новог Пута Свиле, који укључује Русију и Монголију.
 
Вест: RT


петак, 22. мај 2015.

Подршка легитимном премијеру Македоније и позадина "протеста"




  Евроазијски пут осуђује притиске на суседну Македонију и њеног премијера Николу Груевског. После терористичког напада „опозиционари“ (заправо агенти државе која себи тепа да је „једина суперсила“ – дакле чисто логички посматрано светска власт) су показали недостатак саосећања и било каквог скрупула, оптужујући за то мрско дело жртву и тражећи оставку премијера који није више по вољи политичком Западу. Лидер опозиције је рекао да ће „овде бити рата као у Украјини“, ако премијер Никола Груевски не поднесе оставку. Паметноме доста! 

Указујемо на геополитичку и политичку позадину целог случаја. Два су битна правца кроз Балканско полуострво, и оба воде преко Србије. Један је Виа Милитарис, касније познат и као Царски друм, који повезује Београд са Цариградом. Други иде кроз Македонију и то је Вардарско-моравска долина, која се протеже од Дунава до Солуна. Ко год је хтео да Русију одвоји од Балкана свим силама се трудио да овлада Бугарском, те тако пресече Виа Милитарис. То се догодило пре неколико година примањем Румуније и Бугарске прво у НАТО, па онда противно свим стандардима која је сама усвојила – и у Европску Унију. Плодове тога видели смо недавно пресецањем „Јужног тока“. А онда се појавила друга могућност, која укључује Вардарско-моравску долину и Македонију...

Овај други правац постао је веома битан почетком ХХ века, у сукобу „Централних сила“ и „Антанте“. Бугарска не само да је пресекла везе с Русијом, него је и насртала на Македонију и Јужну Србију. Сада, кад су прекинуте везе Русије са Балканом преко Бугарске (и Румуније), отворила се нова могућност, али не у вези са „Антантом“, односно западноевропским атлантистичким силама. Прво се појавио нови играч на терену – Народна Република Кина. Кина је одавно закупила део луке у Пиреју, а планирана је и куповина остатка луке. Модернизација железничке мреже до Будимпеште (с тим у вези пруга Београд – Будимпешта) део је кинеског „Пута свиле“. Затим је Русија приредила мало геополитичко изненађење уговором са Турском, те покретањем гасовода познатог као „Турски ток“. Поред неких неслагања све је утаначено да изградња почиње следеће године.

 Овај „Турски ток“ требало би да се настави од грчке границе, преко Македоније и Србије до Мађарске, одакле је лако снабдевати Аустрију и Италију. Иако је било руских изјава да део од грчко-турске границе треба да обезбеде саме заинтересоване европске земље, нема сумње да Русија овај план подржава, а сама заинтересованост земаља итекако постоји. Да би се спречио улазак Кине и Русије „на мала врата“ у Средњу Европу, атлантисти су покренули подривачке делатности целим правцем – у Грчкој, Македонији, Србији и Мађарској. За такве делатности најпогоднија је „демократска опозиција“, или речником америчких обавештајних служби – „корисни идиоти“.



Грчка није много захвална за овакву врсту притисака, пошто би било која значајнија група демонстраната могла да буде само радикалнија од Сиризе која је сада тамо на власти. Грчка је већ чланица ЕУ, па би претерано сејање хаоса тамо било на неки начин и подривање саме Уније. Није искључено да постоје и такви сценарији, да се Грчка избаци из евро-зоне, и ту предњачи лондонски Сити (Британија није увела евро, нити то намерава). Оно што је донекле слично у Србији је да ни овде не постоји ауторитет снага које би биле „европскије“ од тренутне власти, те као такве масовно изашле на улицу, мада ни они евроскептични противници актуелне политике нису много гласни. У Мађарској постоји та „проевропска опозиција“, међутим она је недавно поново тешко поражена на изборима. 

Македонија се тако нашла као идеална мета за напад жреца Новог Светског Поретка. Тамо постоји бројна етничка мањина, чију је склоност ка насиљу Балкан већ више пута осетио. Уз то, до сада су увек знали да се примире, кад им газда тако каже. Осим тога, видесмо да постоје и у самом макеоднском народу снаге које немају ни мало патриотских вредности, па ни основне људске емпатије. Тако је лидер Социјалдемократске уније Зоран Заев рекао да је опозиција довела „2000 младих људи који знају карате и кик-бокс“. Помињање борилачких вештина подсећа на украјински „Мајдан“, где је почело вишемесечним „сукобима ниског интензитета“ , у којима се од „средњевековних средстава“ временом дошло до снајпера, а када је хунта пучем преузела власт почео је и прави грађански рат.

31. јануара ове године Заев је оптужен за завереничку активност са страним обавештајним службама да се свргне легално изабрана влада. Државни тужилац је обавестио медије да не објављују податке који би могли реметити процес, што је уобичајени поступак. Међутим, америчка амбасада је промптно реаговала бранећи „слободу штампе“. Да ли би тако реаговали да неки медиј објави идентитет „заштићеног сведока“ у Хагу? Странка Зорана Заева годинама добија паре од Сороша, као и македонска ТВ Нова.

Указујемо и на изјаву македонског стручњака за безбедност, да недавни напад нису извели „обични терористи“ него плаћеници. Зна се добро одакле су они могли доћи и ко тамо одакле су дошли има потпуну контролу. Сасвим је могуће и да недавно убиство српског полицајца у Вишеграду није никакав изоловани случај, већ део ширег плана. Овога пута ће се искористити „Исламска држава“, формално непријатељ Запада бр. 1, а суштински одавно инструмент остварења америчких геополитичких интереса. Само што се овога пута ради уз повике „Алаху Акбар“, а не неке продемократске „шарене“ пароле. Но, ни то није ништа ново – после „Еуромајдана“ окупљени насилни демонстранти на Криму су викали „Слава Украјини“ и „Алаху Акбар“ једно за другим. Ти догађаји су претходили историјском враћању Крима Мајци Русији.

субота, 09. мај 2015.

Европске маскараде и Парада победника


  
Док „радосна Европа“ разним манифестацијама обележава дан победе над фашизмом (8. мај) а 9.мај слави као „Дан Европе“, у украјинској влади седе њихови пулени који немају намеру да се одрекну своје фашистичке идеологије. „Радосна Европа“ и даље нема ништа против партије „Свобода“ (основана као Социјал-национална партија Украјине, блиска са немачком НПД) чији представници деле украјинску власт са Порошенком и Јацењуком. Ту је и „Десни сектор“ ког представља злогласни Дмитри Јарош, вођа нацистичких украјинских војних формација, блиских са терористима из Чеченије. Пошто смо већ писали о нацизму у Украјини према коме је ЕУ више него толерантна, осврнућемо се на то шта заправо представља борба „радосне Европе“ против „фашизма“.
Фашизам“ није овде ставњен под знаке навода због грешке у писању, већ зато што се ЕУ заправо уопште  не сукобљава са овом идеологијом. Термином „фашизам“ они означавају све националне и патриотске покрете и организације, као и оне који се супротстављају доминацији Новог светског поректка. Други термини који су у употреби су „хулигани“, „екстремисти“, „ретроградне снаге“, „они који шире говор мржње“, „ксенофоби“ и сл. Термин „фашизам“ се заправо користи као демонизација, сатанизација оних друштвених елемената који се супротстављају управо ЕУ. Означавајући „фашизам“ као зло које никако не треба допустити, „радосна Европа“ најављује и даље сукобе са дрштвеним снагама које смо већ споменули.
Како је овој европској маскаради не вреди посвећивати много пажње будући да се напросто ради о једном карневалу лицимерја, прећи ћемо на праву Параду победника, ону која се данас одржала у Москви.

Као сваког 9.маја, Русија и данас показује своју војну моћ, и то не само у Москви.  Ту су и други градови (Севастопољ, Керч, Смоленск, Санкт Петербург), као и маневри у водама Црног мора. Овим маневрима прикључила са и кинеска морнарица, па можемо говорити о демонстрацији одбрамбене снаге једног чврстог евроазијског савеза. Русија поново показује да ће, ако треба, и оружјем бранити оно што се бранити мора―Слободу, Живот, светињу Традиције...

Ово је, дакле, парада Победника. Русија данас представља силу која се врло успешно супротставља атлантистичкој доминацији, оличена у симбиози ЕУ-НАТО. Освајањем Крима и одбраном  области коју насељава руско становништво у источној Украјини,  она је стала на пут атлантистичком „походу на Исток“. Превазилазећи кризу коју доносе санкције и ступајући у савез са Кином и другим земљама БРИКСа она израста у економску силу независну од западног тржишта и конкуретну економском атлантистичком блоку. Чувар традиционалних вредности, борац против ГМОа, противник ММФа, „уништитељ долара“... сувише је и наводити за један кратак чланак на блогу. Русија се данас бори против правог фашизма, оног без знакова навода, чистог и нескривеног— АТЛАНТИСТИЧКОГ. А тај фашизам, као ни његов претходник, неће моћи још дуго да опстане.


Јер у свету који престаје да буде једнополаран и полако добија свој полицентричан облик, сасвим је јасно ко је победник. Ни све маскараде веселог европског карневала не могу ни да се приближе величанственој московској војној паради.  Срећом, и српска војска присутна је данас у Москви, а што се саме Србије тиче, зна се добро на чијој је страни....

понедељак, 04. мај 2015.

Саопштење Евроазијског пута - Подршка кампањи Заветника ''Србија никада у НАТО''


Евроазијски пут подржава кампању Српског сабора Заветници ''Србија никада у НАТО''. Као невладина организација чији је циљ промена погубног политичко-економско-културног курса на којем се наша држава налази већ 15 година, Евроазијски пут сматра да ће сарадња са Северноатлантском алијансом, као и евентуални улазак у овај агресорски војни савез довести до даље дестабилизације Србије и онемогућити политичку, економску и културну сарадњу, како са Русијом, тако и са другим чланицама Евроазијске уније и Евроазијском унијом у целини. Евроатлантски курс који различити агенти окупације спроводе у Србији свих ових година за нас представља једну превазиђену политику, политику прошлости, а инсистирање на истом сведочи о недораслости и недостатку визије наше политичке елите. Док се Запад урушава, снага Истока расте. Савез са Русијом и осталим чланицама Евроазијске уније Србији ће омогућити ослобођање од западне, атлантске окупације и економски развитак.

Не смемо заборавити на злочине НАТО пакта према српском народу, агресију на државу Србију, те окупацију дела територије наше земље. Улазак у НАТО представљао би амнестирање свих злочина и разарања које је овај агресорски војни савез нанео нашој држави и народу, те одрицање од српске историје и жртава које је Србија претрпела приликом одбране од агресије.

Такође, морамо напоменути да би улазак у НАТО обавезао Србију да учествује у будућим крвавим походима ове злочиначке државе и сврстао нас на страну агресора и окупатора суверених, међународно признатих држава широм света.

Из наведених разлога, Евроазијски пут сматра да је кампања Заветника изузетно значајна, као и да иста долази у правом тренутку, те овим путем истичемо нашу подршку и позивамо све грађане Србије да потпишу петицију Српског сабора Заветници којом се захтева да Србија никада не уђе у НАТО пакт.



Београд, 04.05.2015. године
Сектор за односе са јавношћу "Евроазијског пута"